October 22, 2009
THE WHITE HOUSE
Office of the Vice President

REMARKS BY VICE PRESIDENT BIDEN ON AMERICA, CENTRAL EUROPE, AND A PARTNERSHIP FOR THE 21ST CENTURY

Central University Library
Bucharest, Romania

VICE PRESIDENT BIDEN: Thank you, Mr. Ambassador. Director, Mr. Mayor, former Presidents who I’ve had the honor to meet in the past, it’s good to be back in Romania. And, Mr. Mayor, as we say in America, thank you for the passport to come into your city. I appreciate it very much.

What a magnificent forum, what a magnificent forum. And I say to all the students, thank you. I’m honored that you are here.

Ladies and gentlemen, it’s an honor to be back in Romania. This is not my first trip, nor God-willing, will it be my last. And it’s great to be back in Central Europe to help mark an extraordinary season of change. Twenty years ago, the world watched in awe and admiration as the men and women throughout this region broke the shackles of oppression and emerged a free people.

It’s literally hard to imagine that this beautiful library was the scene of such heavy fighting in 1989. I was reviewing pictures of what it looked like with tanks stationed outside. Ladies and gentlemen, when the firing stopped and the smoke cleared, the façade of this building was scarred by shells and bullets. Five hundred thousand books were burned, part of your history and your legacy. And just blocks away, in University Square, some of freedom’s young defenders were struck down. But their courage and conviction prevailed, and I hope and know set an example to all of you who followed.

When the Iron Curtain was lifted, the wall fell in Berlin, in their places grew democracy, a democracy that you’ve deserved for a long time. Across Europe, a new sense of possibility took hold, galvanizing the region, uplifting a continent, and literally inspiring the world. The story of freedom –- your story -- is one of the greatest achievements in modern history. And it’s important that we celebrate that remarkable -- that remarkable moment. It’s also important that we remember how far Central Europe has come in the last 20 years.

Early in my career as a United States Senator, a young senator then, I brought my two now grown sons, but then very young sons, to Central Europe as they reached their teenage years. I took them immediately to Dachau, so they would begin to know what men and women are capable of at their worst, but also understand what men and women were capable of at their best.

I took them to the Berlin Wall. I had them walk through Checkpoint Charlie, so that the rest of their lives, they’d remember, they’d understand that the freedom we sometimes take for granted was not a birthright for tens of millions of people on this continent.

And today, I come back to Central Europe and Romania, not only with an official delegation from the United States government, but with my 11-year-old granddaughter, Finnegan Biden. Finnegan, stand up. I want these people to see you. (Applause.) And my daughter, Kathleen Biden. Would you stand up, Kathleen? I’m going to embarrass you, I know. (Applause.)

I brought them along, because I want them to understand, particularly my granddaughter -- as my son learned -- I want them to see and understand first-hand the story of this region and of this continent. My granddaughter is visiting museums and monuments that chronicle the turmoil of the 20th century in Poland, here and in the Czech Republic.

And she has seen with her own young eyes, she has seen in the people she meets and in the vibrancy of your cities and your streets the incredible, incredible possibilities of this 21st century. She is a witness to a powerful fact: that the true validation of 1989, the real story of your country and this region lies less in what you tore down, and more in what you have built.

Those of us who know about the bloodshed and the freedom fighters in Hungary in 1956; those who felt the chilling end to the warm Prague spring of 1968 in Wenceslas Square; those who shut down the shipyards in Gdansk in 1980; those here in Romania who endured the most ruthless totalitarian dictatorship in the latter half of the 21st [sic] century in Europe. Each and every one was struggling not only against something, but for something -- for government, a government that responds to the needs of its people; for a more tolerant society, built on respect and dignity; for the freedom to think, to believe, and to pursue your dreams.

You have begun to realize those dreams that only the bold imagined 20 years ago -- a Europe whole and free, anchored in a European-Atlantic alliance institutions of NATO, and the European Union.

We Americans are incredibly proud to have been your partners in the peaceful reunification of Europe. As President Obama said on the eve of NATO Summit last spring, and I quote him, “This shared history gives us hope –- but it must not give us rest. This generation cannot stand still.”

We cannot stand still because we now face another season of change, another season of challenge -- an economic crisis that has hurt too many people and eroded their confidence, a war in Afghanistan now in its eighth year, and new forces shaping this young century. Those new forces, among other things, include the spread of weapons of mass destruction and dangerous disease; the expanding chasm between the rich and poor; ethnic animosities and failed states; a rapidly warming planet and an uncertain supply of energy, food, water; the challenge to freedom and security posed by radical fundamentalism.

I come here today with a straightforward, simple message: The United States and Europe, a Europe whole and united, will meet these challenges together, for that’s the only way they can be met. No amount of idle talk, no distortion of the facts, can chip away at this unassailable truth: The United States of America remains committed to our alliance with Europe, which we Americans believe, and continue to believe, is the cornerstone of American foreign policy, as it has been, for the last 60 years. We are all the more committed, because our European partners have grown broader and stronger. We, the United States, cannot succeed without you. And if you will forgive my presumption, I do not believe you can fully succeed without us.

I know that some in Central Europe look at the problems and responsibilities the United States has assumed around the world, and conclude that we have no longer focused -- we no longer are focused on this region of the world. In fact, it’s precisely because of our global responsibilities and your growing and capacity and willingness to meet them with us that we value our partnership with Central Europe and Europe now more than we ever had. It’s quite to the contrary.

Together, we have responsibilities to shoulder, and we have promises to keep. Those responsibilities are larger now, and the promises more significant. We see Central Europeans rising to this moment, heeding the call to leadership of major regional and international institutions. Twenty years ago, imagine the Presidency of the European Parliament, head of UNESCO, Chair of the Council in Europe, Justices on the European Court of Justice, Commissioners in the European Commission. The time for Central Europe has come. You have shown yourselves ready for our common challenges, willing to tackle them, and able to overcome them. That’s why in America, we no longer think in terms of what we can do for Central Europe, but rather in terms of what we can do with Central Europe.

First and foremost, we are bound together by shared values, and a common commitment to protect those values, whenever and wherever they are challenged. NATO is the bedrock of that commitment. One of the high points of my career was leading the effort as a United States Senator to expand NATO to Central Europe. As a matter of fact, Mr. President, you’ll remember, I suggested that Romania should be in the first tranche. I was the one who fought until the very end to see it included in the first tranche. Thank you for making me look so prescient, you’ve done so well.

As President Obama has said, there are no old members, there are no new members of NATO; there are just members. Under Article 5, an attack on one is an attack against all. Our countries are bound together by America’s dedication to European security –- and by Europe’s dedication to America’s security, which you demonstrated quickly and powerfully in the wake of 9/11, the first time Article 5 was invoked, without us asking.

Today, we carry heavy responsibilities -- we, all of us. Our sons and daughters, like my son, are serving side by side in Afghanistan, in Iraq, and in the Balkans. For this -– for the courage of our friends and for their losses –- the American people are grateful.

Our alliance was built around consultation and collaboration for collective defense. That’s what it is about. But faced with new threats, we need a new vision on how to meet them, and new capabilities to succeed.

That’s why the decision to develop what we call a new strategic concept for NATO is so very important -– and that’s why it is so vital that Central European voices make themselves heard in this process.

One powerful example of how this can work is our partnership on -- our new approach to missile defense.

In the 20th century, NATO successfully prepared to defend Allied territory against what was then a very real Soviet challenge on what we all used to call the “central front” that divided Europe. Today, a new major threat is growing that could reach all of our European allies well before it reaches the United States. It comes from ballistic missiles -- short-range and intermediate-range ballistic missiles -- a technology that has spread to many new countries, and less stable countries, since the end of the Cold War. This technology, coupled with the spread of nuclear know-how, poses a great threat to all of us.

And we are determined -- we are determined to ensure that our NATO allies have the protection they need when they need it, because that’s our solemn obligation under Article 5. Taking into account how the threat has evolved, and how our technology has improved significantly, the United States believes there is a better way to defend against ballistic missiles than the approach we had been pursuing up until several years ago.

This phased adaptive approach the United States is proposing, it has adapted its design to meet the growing threat to Europe, with a proven technology that will cover more of Europe –- including Central Europe –- more effectively than the previous approach.

It meets the missile threats of today, and allows us to improve our defenses against that threat well into the future. Its flexibility will enable us to adapt if the threat changes. Its very existence will deter those who might think about coercing or attacking our forces, or our allies in Europe –- and it will defend them, our friends in Europe, against that threat should deterrence fail. Simply put, our missile defense plan means greater security for Europe, and greater security for America.

Some -- maybe even understandably -- jump to the conclusion that this new missile defense approach was meant to appease Russia at the expense of Central Europe. Nothing could be further from the truth. That is absolutely wrong. Missile defense is not about Russia. Our approach is driven by security requirements of the United States and our NATO allies, period. Period.

What is true is that we are working to strengthen our relationship with Russia. We believe that a more constructive relationship with Russia will benefit all. But we’re not naïve. The truth is we share some common interests: cutting the arsenals of nuclear weapons; securing vulnerable nuclear materials; stabilizing Afghanistan; preventing Iran from acquiring nuclear weapons.

And we also continue to have disagreements with Russia on matters of basic principle. In February, in Munich, Germany, in the very first major foreign policy speech of our administration, I enunciated our administration’s outline for foreign policy, and I made clear our core principles. The United States stands against the 19th century notion of “spheres of influence.” We will not tolerate it, nor will we be co-opted by it.

We stand for the right of sovereign democracies to make their own decisions, to choose their own alliances, without the right of any country to veto those decisions. We will never make a deal about anything with anyone above your heads or behind your backs. The maxim we live by is clear: nothing about you without you, nothing about you without you. And I would argue, look at our track record, look at our track record.

We’ve all learned over the past two years that as the globe around us shrinks, the bonds between us grow. We are partners in today’s global economy. That’s why we worked with our European partners -- the IMF and the World Bank -- to make sure international support for your economies was there when you needed it most.

That’s why it’s heartening to see how many of you have successfully braved this worldwide recession and put your nations on the road to recovery. And working together, we can all learn lessons from this crisis that will help us lay the foundation for a renewed century of growth and to rebuild prosperity.

One lesson we need to work together toward is a more secure energy future. We need sustainable energy security that includes diversification of supplies and transit routes, smart investments to deal with climate change. The connections between European countries should exist not just through European countries. Here, in this region -- by history, geography and necessity -- the countries of Central Europe are well placed to lead all of Europe.

Ladies and gentlemen, finally, let me say a word about leadership in an area that Central Europeans are uniquely qualified to provide -- the advocacy of democracy. Americans, I believe, are rightly proud that people around the world occasionally look to our example, and look for our leadership. But the truth of the matter is you are the model for millions -- not us, you -- Romania and other Central European countries. The example you set 20 years ago inspired the world. The leadership you exert over the next 20 years can change that world, encouraging, supporting, and consolidating young democracies in Central and Eastern Europe.

In Eastern Europe, countries still struggle to fulfill the promise of a strong democracy, or a vibrant market economy. Who to look to better than you? Who to look to better than Central European countries that 20 years ago acted with such courage and resolve, and over the last 20 years, have made such sustainable progress? You can help guide Moldova, Georgia, Ukraine along the path of lasting stability and prosperity. It’s your time to lead. Armenia, Azerbaijan, Belarus can benefit from your personal experiences. The E.U. Eastern Partnership Initiative is a good example of how you can energize the effort. And we will partner with you in working to fulfill the promise of 1989. But your leadership needs to be bold and your voices loud.

There’s an old Romanian proverb: “The cheapest article is advice. The most valuable is a good example.” You are the “good example.” Twenty years ago, the people of Central Europe took the world history that they inherited, and willed it in a new direction toward greater freedom, justice, and fairness. The odds were stacked against you. We know from history that destroying old oppressive regimes is a great deal easier than building new flourishing democracies. But you’ve delivered on the promise of your revolution. You are now in the position to help others do the same.

Speaking to our Congress 20 winters ago, Vaclav Havel pointed to a special sense of empathy and imagination the people of Central Europe share. Years of subjugation, he said, “have given us, however unintentionally, something positive: a special capacity to look somewhat further than someone who has not undergone this bitter experience.” He went on to say: “A person who cannot move and live a normal life because he is pinned under a boulder has more time to think about hopes than someone who is not trapped in this way.” He was right.

Now you have the freedom to act on those hopes, and you are. And I believe together we can turn that hope that we shared into a history we can be proud of. This is the moment. You students, if we are smart, brave, and lucky will be able to tell your grandchildren you were present at the creation of a new Europe, a new security, a new era of peace, because you were bold enough to seize that moment. Be like those in ‘89. Be bold. Exercise your leadership. You have a history, and you have a tradition. You can make a gigantic difference. And we’ll stand with you.

Ladies and gentlemen, thank you for listening. And may God bless America and all of our allies. And may God protect all of our troops who are in harm’s way. Thank you very, very much. It’s been an honor to be here. (Applause.)

(end transcript)

БЕЛА КУЋА
Канцеларија потпредседника
22 октобар, 2009

НАПОМЕНЕ ПОТПРЕДСЕДНИКА БАЈДЕНА О СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА, ЦЕНТРАЛНОЈ ЕВРОПИ И ПАРТНЕРСТВУ ЗА 21. ВЕК

Библиотека Централног универзитета, Букурешт, Румунија

ПОТПРЕДСЕДНИК БАЈДЕН: Хвала вам, Г-не Амбасадор. Директоре, Г-не градоначелниче, сви бивши претседници са којима сам имао част да се сусретнем у прошлости, драго ми је да сам опет у Румунији. Г-не градоначелниче, као што ми кажемо у Америци, хвала вам на пасошу да дођем у ваш град. То стварно ценим.

Какав диван форум, какав предиван форум. И такође кажем свим студентима, хвала вам. Част ми је што сте овде.

Даме и господо, част ми је бити опет у Румунији. Ово није моја прва посета, нити ће бити ни последња, уколико Бог да. И стварно је дивно бити опет у централној Европи, и помоћи у обележавању једног изузетног доба промена. Пре двадесет година свет је гледао са запрепашћењем и дивљењем како су мушкарци и жене широм овог региона покидали окове репресије и изашли као слободни људи.

Стварно је невероватно тешко замислити да је ова лепа библиотека била место таквих тешких окршаја 1989. године. Гледао сам слике из тог доба, када су тенкови били постављени вани. Даме и господо, када је престала паљба и нестао дим, фасада ове зграде је била пуна ожиљака од граната и метака. Пет стотина хиљада књига је изгорело, део ваше историје и наслеђа. А само неколико блокова даље, на Универзитетском тргу, неки од младих браниоца слободе су пали за њу. Па ипак је њихова храброст и посвећеност превладала, и ја се надам и знам да су они дали пример за све вас који сте следили за њима.

Када је гвоздена завеса подигнута, када је пао зид у Берлину, на њиховом месту је израсла домократија коју сте заслужили давно пре тога. Широм Европе, појавио се нови осећај онога што је могуће, који је дао енергију региону, ујединио континент и буквално инспирисао читав свет. Ова прича о слободи – ваша прича – јесте једно од највећих достигнућа у савременој историји. Зато је важно да прославимо тај изузетан – тај изузетан догађај. Такође је важно да упамтимо колико далеко је стигла централна Европа у протекле две деценије.

На почетку своје каријере као сенатор САД-а, у то доба млади сенатор, довео сам своја два сина , у то доба веома млада сина, тинејџера, у централну Европу. Одмах сам их одвео у Дахау, како би почели са схватају оно најгоре што мушкарци и жене могу са учиние, али такође да би разумели и оно најбоље што су мушкарци и жене способни са остваре.

Одвео сам их да виде берлински зид. Натерао сам их да прођу кроз капију Чарли, како би упамтили за сав живот, како би разумели да слободе које понекад узимамо здраво за готово нису природно право за десетине милиона људи овог континента.

Данас сам поново у централној Европи и Румунији, не само са службеном делегацијом Сједињених Америчких Држава, већ и са мојом једанаестогодишњом унуком, Финеган Бајден. Финеган, молим те устани. Желим да те људи виде. (аплауз) Такође и са ћерком Кетлин Бајден. Да ли би хтела устати Кетлин? Знам да си стидљива (аплауз).

Довео сам их са собом зато што сам хтео да разумеју, посебно моја унука – као што су и моји синови схватили – јер желим да виде и разумеју из прве руке историју овог региона и овог контенента. Моја унука посећује музеје и споменике који представљају бурну историју 20. века Пољске, а такође овде и у Чешкој Републици.

Она је тако видела својим младим очима, видела је у људима са којима се сусреће и у живој атмосфери ваших градова и ваших улица те невероватне, невероватне могућности овог 21. века. Она је сведок једне снажне чињенице: да права потврда 1989. године, да права историја ваше земље и овог региона почива мање на ономе што сте срушили, а много више на ономе што сте изградили.

Они из наших редова који знају о крвопролићу и борцима за слободу у Мађарској 1956. године, они који су осетили застрашујући крај топлог пролећа у Прагу 1968. године на Вацлавском тргу, они који су затворили бродоградилиште у Гдањску 1980. године, они који су овде у Румунији издржали најокрутнију диктатуру тоталитаризма у Европи у задњим деценијама 21. века (sic). Сви и сваки од њих су се борили не само против нечега, већ за нешто – за владу, такву владу која одговара на потребе свог народа, за толерантније друштво изграђено на поштовању и достојанству, за слободу да мисле, верују и иду за својим сновима.

Ви сте почели да остварујете ове снове које су једино храбри могли замислити пре 20 година: Европа као целовита и слободна, усидрена у евро-атланским институцијама НАТО-а и Европске уније.

Ми, американци, смо страховито поносни што смо могли бити ваши партнери у току ове мирне реунификације Европе. Као што је председник Обама рекао уочи НАТО самита прошлог пролећа, и ту цитирам, “Ова заједничка историја нам даје наду – али нам не сме дати одмор. Ова генерација не може мирно стајати.”

Ми не можемо мирно стајати зато што смо суочени са још једним добом промена, још једним добом изазова – економском кризом која је погодила превише људи и ослабила њихово поверење, ратом у Авганистану који је сада у осмој години, и новим снагама које уобличавају ово младо столеће. Ове нове снаге, између осталог, укључују ширење оружја за масовно уништење и ширење опасних болести; све већи јаз између богатих и сиромашних; етничке нетрпељивости и пропале државе; убрзано загревање планете и несигурно снабдевање енергијом, храном, водом; изазов слободи и безбедности од стране радикалног фундаментализма.

Ја долазим овде данас са директном, једноставном поруком: Сједињене државе и Европа, једна цела и уједињена Европа, ће заједнички одговорити овим изазовима, зато што је то једини начин на који их је могуће превазићи. Никаква количина празних разговора, никакво искривљивање чињеница не може окрњити следећу незаобилазну истину: да Сједињене државе остају посвећене нашем савезу са Европом, у шта ми американци верујемо, и даље сматрамо као камен темељац америчке спољне политике, као што је то већ више од 60 година. Ми смо томе још више посвећени јер су наши европски партнери постали још већи и снажнији. Ми, Сједињене америчке државе, не можемо успети без вас. А уколико ми опростите ову претпоставку, не мислим да ни ви можете у потпуности успети без нас.

Знам да неки у централној Европи гледају на проблеме и одговорности које су Сједињене државе преузеле на себе широм света и долазе до закључка да више нисмо фокусирани – да више нисмо фокусирани на овај регион света. У ствари, управо због наших глобалних одговорности и вашег јачања, способности и спремности да одговорите заједно са нама, ми сада ценимо наше партнерство са централном Европом и Европом више него икада раније. Значи у суштини сасвим супротно.

Заједно, ми имамо одговорности са којима се морамо носити и обећања која морамо испунити. Те одговорности су сада још веће, а обећања још значајнија. Ми видимо како се људи из централне Европе издижу до правог нивоа и одговарају на позив да воде неке од најбитнијих регионалних и међународних институција. Замислите пре двадесет година Председништво Европског парламента, Председника УНЕСКО-а, Председавајућег Савета Европе, судије Европског суда правде, Комесаре Европске комисије. Дошло је време централне Европе. Ви сте показали да сте спремни за наше заједничке изазове, вољни да се са њима директно суочите, и способни да их савладате. Због тога ми у Америци више не размишљамо о томе шта можемо да учинимо за централну Европу, већ о томе шта можемо да чинимо заједно са централном Европом.

На првом месту и изнад свега, ми смо повезани заједничким вредностима и заједничком заложбом да заштитимо те вредности кад год и било где су оне угрожене. НАТО је основа те посвећености. Један од врхунаца моје каријере је био тренутак када сам предводио напоре као сенатор Сједињених држава за проширење НАТО савеза у централној Европи. У суштини, Г-не претседниче, ви се можда сећате да сам онда предложио да Румунија буде у првој транши. Ја сам био тај који се борио до краја како би осигурао да Румунија уђе у прву траншу. Хвала вам што сте потврдили моје предвиђање тиме што сте толико тога постигли.

Као што је председник Обама рекао, нема старих чланова, нема нових чланова – постоје само чланови. У складу са Чланом V, напад на једног је напад на све. Наше земље су повезане америчком заложбом за европску безбедност – као и европском заложбом за америчку безбедност, што сте тако брзо и одлучно доказали након 11. септембра, након првог позивања на Члан V, без нашег захтева.

Данас носимо велике одговорности – сви ми заједно. Наши синови и ћерке, као и мој син, служе једни поред других у Авганистану, у Ираку, као и на Балкану. За све ово – за храброст наших пријатеља и за њихове губитке – амерички народ је захвалан.

Наш савез је изграђен на основу договора и сарадње о заједничкој одбрани. То је његова суштина. Али суочени са новим претњама, потребна нам је нова визија о томе како да одговоримо, и нове способности како би успели у томе.

Из ових разлога је одлука о развоју онога што називамо нови стратегијски концепт НАТО-а тако важна – и зато је од виталне вредности да се у овом процесу чују гласови из централне Европе. Један упечатљив пример о томе како ово може функционисати је наше партнерство – наш нови приступ заштити од пројектила. У току 20. века, НАТО се успешно припремио да брани савезничку територију од тадашњег озбиљног изазова Совјетског савеза у погледу нечега што смо сви ми називали „централни фронт“ који је делио Европу. Данас нараста нова велика опасност која би могла стићи до свих наших европских савезника много брже него што може доћи до Сједињених држава. Она долази од балистичких пројектила – технологије која се проширила у многим новим држава, као и у нестабилнијим земљама, од краја хладног рата. Ова технологија, у спрези са ширењем знања о нуклеарној енергји, представља тешку претњу за све нас.

Али ми смо одлучни – одлучни да обезбедимо да наши НАТО савезници имају заштиту која им је потребна онда када им је потребна, зато што је то наша света обавеза по члану 5. Узимајући у обзир досадашњи развој ове претње, као и значајни напредак наше технологије, Сједињене државе сматрају да постоји бољи начин за одбрану од балистичких пројектила од приступа који смо имали до пре неколико година. Овај фазни и прилагодљиви приступ који предлажу Сједињење државе, јесте прилагођен у свом пројекту како би одговорио на све веђу претњу Европи, са опробаном технологијом која ће обухватити већи део Европе – укључујући и централну Европу – на начин који је ефективнији од предходног приступа.

Он одговара на садашње опасности од пројектила и дозвољава да унапредимо нашу одбрану против могућих претњи у даљој будућности. Његова флексибилност ће нам омогућити да се прилагодимо уколико се претња промени. Само његово постојање ће одвратити оне који би могли размишљати да запрете или нападну наше снаге, или наше савезнике у Европи – и он ће их бранити, наше пријатеље у Европи, од ових претњи уколико ово одвраћање не буде успешно. Наједноставнијим речима, наш план за одбрану од пројектила представља већу сигурност за Европу, као и већу сигурност за Сједињене државе.

Неки – можда и разумљиво – су пребрзо закључили да је овај нови приступ у вези пројектилске одбране имао за циљ смирити Русију на рачун централне Европе. Ништа није даље од истине. Ово је апсолутно нетачно. Пројектилска одбрана није о Русији. Наш приступ је вођен безбедносним захтевима Сједињених држава и наших НАТО савезника, тачка. Тачка.

Оно што је истина јесте да радимо на јачању наших односа са Русијом. Верујемо да ће конструктивнији однос са Русијом бити од користи за све нас. Али нисмо наивни. Оно што је истина јесте да делимо неке заједничке интересе: смањивање арсенала нуклеарних оружја, обезбеђивање осетљивог неуклеарног материјала, стабилизовање Авганистана, спречавање Ирана да дође до нуклеарног оружја.

Али ми и даље имамо неслагања са Русијом о неким основним принципима. У фебруару, у Минхену, Немачкој, приликом првог значајног јавног говора о спољној политици наше администрације, ја сам изнео наш нацрт о спољној политици и јасно декларисао наше основне принципе. Сједињене државе су против тезе из 19. века о „сферама интереса“. Ми то нећемо толерисати, нити ћемо бити заведени у том смеру.

Ми стојимо иза права суверених демократија да доносе своје сопствене одлуке и бирају своје савезе, без права било које друге земље да ставља вето на такве одлуке. Ми никад нећемо направити било какав споразум о било чему са било киме, који би стајао изнад вас или иза ваших леђа. Максима по којој живимо је јасна: ништа о вама не може без вас. А ту бих још додао, погледајте шта смо урадили до сада, погледајте шта смо урадили до сада.

Током протекле две године, сви смо научили да што се више планета смањује, наше мећусобне везе јачају. Ми смо партнери у данашњој глобалној економији. Због тога смо радили са нашим европским партнерима – ММФ-ом и Светском банком – како бисмо осигурали да постоји међународна подршка за ваше привреде онда када вам је та подршка највише потребна.

Због тога је тако охрабрујуће видети колико вас се успешно понело са овом светском рецесијом и вратило своје државе на пут опоравка. Заједничким радом, сви ми можемо научити лекције из ове кризе које ће нам помоћи да поставимо основе за нови век пораста и поновну изградњу просперитета. Једна од лекција на којој морамо да радимо заједно је енергетски сигурнија будућност. Потребна нам је одржива енергетска сигурност која укључује диверсификацију извора снабдевање и транзитних путева, паметна улагања која ће се бавити климатским променама. Везе између европских земаља треба да постоје не само кроз европске земље. Овде, у овом региону – на основу историје, географије и потреба – земље централне Европе су у доброј позицији да воде читаву Европу.

Даме и господо, дозволите ми да на крају кажем реч о лидерству на подручју у коме људи из централне Европе имају јединствену квалификацију – да пруже заступање за демократију. Американци су, верујем, са правом поносни што људи широм света понекад гледају наш пример и траже вођство од нас. Али права истина је да сте ви модел за милионе – не ми, већ ви – Румунија и остале земље централне Европе. Пример који сте дали пре 20 година је инспирисао свет. Водство које ћете дати у наредних 20 година може променити тај свет – охрабривањем, подршком и консолидирањем младих демократија и централној и источној Европи.

У Источној Европи постоје земље које се још увек боре да испуне обећање о снажној демократији, или живој тржишној економији. На кога да се угледају ако не на вас? На кога да се угледају ако не на земље централне Европе које су пре 20 година наступиле тако храбро и одлучно и које су у наредних 20 година постигли такав одрживи напредак? Ви можете помоћи у усмеравању Молдавије, Грузије и Украине на путу ка трајној стабилности и просперитету. Дошао је ваш тренутак да водите. Јерменија, Азербејџан и Белорусија могу добити корисне поуке од вашег личног искуства. Иницијатива Европске уније о источном партнерству је добар пример тога како можете дати енергију тим напорима. И ми ћемо бити ваши партнери у раду на испуњавању обећања из 1989. године. Али ваше лидерство мора бити храбро, а ваши гласови снажни.

Постоји једна стара румунска изрека: “Најјефтинија роба је савет. Највреднија је добар пример.” Ви сте тај „добар пример“. Пре двадесет година, народи централне Европе су преузели светску историју коју су наследили и усмерили је у новом правцу ка већој слободи, правди и правичности. Много тога је било против ваших шанси за успех. Знамо из историје да је много лакше срушити стари репресивни режим него изградити нове успешне демократије. Али ви сте испунили обећање ваше револуције. Сада сте у позицији да помогнете другима да учине исто.

Говорећи пред нашим конгресом пре 20 зима, Вацлав Хавел је указао на посебан осећај саосећања и маште који народи централне Европе деле међусобно. Године подјармљености, рекао је он “дале су нам, ма колико то било ненамерно, нешто позитивно: посебну способност да видимо мало даље од неког ко није прошао кроз тако горко искуство.“ Онда је додао: „Особа која не може да се креће и живи нормалан живот јер је прикована за стену има више времена да размишља о надама од неког ко није заробљен на овај начин.” Био је у праву.

Ви сада имате слободу да делујете на основу тих нада, што и чините. И ја верујем да заједно можемо ту наду, коју смо делили, претворити у историју којом се можемо поносити. Ово је тај тренутак. Ви, студенти, уколико сте паметни, храбри и сретни, бићете у позицији да кажете својим уницима да сте били присутни приликом стварања нове Европе, нове безбедности, новог доба мира, зато што сте били довољно храбри да искористите овај тренутак. Ви имате историју и традицију. Ви можете имати огроман утицај. И ми ћемо бити уз вас.

Даме и господо, хвала вам што сте ме саслушали. И нека Бог благослови Америку и све њене савезнике. И нека Бог заштити све наше војнике који су у опасности. Хвала вам пуно, заиста вам хвала. (аплауз)

back to top ^